Како је почело?

Идеја о организовању омладинске радне акције на пошумљавању голети на подручју општине Краљево први пут се у Општинској конференцији Савеза социјалистичке омладине јавила 1977. године. У јануару следеће године уобличена је у предлог заснован на Програму за пошумљавање Ибарске клисуре као дела Плана друштвено-политичког развоја Србије до 1980. године. Планирано је да омладинска радна акција отпочне у 1978. години, а да током јуна, јула и августа буде ангажовано око 1.000 бригадиста и остварено 160 хиљада норма часова. На 75 одсто површине од 600 хектара требало је засадити двогодишње саднице црног бора, док је на преосталих 25% била предвиђена садња смрче, белог бора и ариша. Укупна вредност радова процењена је на 250 милиона динара, а као место где би требало организовати омладинско насеље изабран Центру за предвојничку обуку у Жичи. Скупштина општине Краљево разматрала је Програм радова на уређењу сливног подручја Ибра, а у укупној предрачунској вредности требало да учествује са 20%.

Након што су дефинисана програмска опредељења чланови посебне Радне групе и Комисије за добровољне омладинске активности Републичке конференције Савеза социјалистичке омладине обавиле су разговоре у Скуштини општине Краљево и Ошптинској конференцији ССО, а потом прегледали Центар у Жичи где је требало да буде омладинско насеље. Констатовало да треба обавити значајне инвестиционе захвате, према стандардима за омладинска насеља, а за тако нешто није било ни времена ни средстава. Осим тога, младима Краљева није ишло на руку ни сазнање што је исте године у краљевачком региону, у општини Сјеница, кретала друга велика горанска акција „Пештер“. Иако омладинска радна акција на пошумљавању Ибарске клисуре није почела у време које је првобитно одређено од те идеје се није одустало, а у Општинакој конференцији ССО настављене интензивне припреме у ишчекивању погодног времена за почетак.

До реализације је дошло на почетку 1980. године када је, након што је идеја добила подршку свих органа Савеза социјалистичке омладине, усвојен предлог за организовање горанске омладинске радне акције на пошумљавању Ибарске клисуре у општини Краљево.

Према величини ужег подручја општине од око 15 хиљада хектара, која гравитира директно према Ибру, постојала је потреба за радом горанске омладинске радне акције за дужи период. Основни задаци такве акције, поред пошумљавања голети, укључивали су израду приступних путева, мелиорацију деградираних шума, израду тераса, изградњу земљаних насипа – мањих брана на изабраним профилима, заштиту и уређење постојећих извора и појила, шкарпирање вододерина и сличних послова.

С обзиром на карактеристике геолошке грађе, квалитет земљишта и рељефа, а имајући у виду биолошке карактеристике шумског дрвећа, предвиђено је да се пошумљава првенствено четинарским врстама шумског дрвећа. Недовољна припремљеност свих елемената у 1980. години условила је да омладинска радна акција на пошумљавању у Ибарској клисури у тој години поприми републички значај, а да у наредној прерасте у савезну омладинску радну акцију.

За прву годину превиђено је да се пошумљава комплекс од 210 хектара који обухвата одељења шумско-газдинске јединице Гокчаница ООУР-а Шумарство у Ушћу.

Пројектован је систем ручног пошумљавања и то просечно 2.500 балираних садница по хектару у јаме величине 40 пута 40 сантиметара. Терени за пошумљавање у првој години удаљени су просечно 4 километра од омладинског насеља које је смештено у Ушћу. За пројектовану површину и пошумљавање 210 хектара, према важећим нормативима, било је потребно ангажовати најмање 210 бригадиста и одговарајући број кадрова стручне радне снаге.

Оцењено је да најповољније услове за омладинско насеље пружа зграда Основне школе „Милун Ивановић“ у Ушћу која располаже са довољним бројем учионица које би у летњем периоду биле претворене за спаваонице. Школа има и пространо двориште ограђено од стамбеног насеља. Али, требало је решити питање трпезарије, кухиње, купатила и мокрих чворова, набавити озвучење, урадити насељску расевту, решити питање поште и телефона.

Стручни кадар за вођење акције могао се обезбедити преко ШИК „Јасен“, Републичке конференције Покрета горана Србије и од краљевачких акцијаша који су имали довољно искуства са других горанских радних акција.

Институт за шумарство и Шумарски факултет у Београду израдили су извођачке пројекте за пошумљавање целог комплекса Ибарске клисуре, ато је упућивало на обједињавање акције са Скупштином општине Рашка што је овој радној акцији дало већу друштвену димензију и значај.

Предрачун трошкова показао је да у радну акцију у1980. години треба ангажовати 3,652.300 динара и додатних 2.362.700 динара за инвестиције које би се користиле док траје акција.

Председништво Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине упутило је Скупштини општине Краљево Иницијативу са Информацијом о могућности организовања горанске радне акције на пошумљавању Ибарске клисуре која је 29. фебруара 1980. године разматрана на седницама Већа удруженог рада, Већа месних заједница и Друштвено-политичког већа. Скупштина општине је донела закључак којим се подржава иницијатива Општинске конференције ССО у Краљеву за организовање омладинске радне акције оцењујући је друштвено корисном и прихватла да учествује у њеном организовању.

Финансијска конструкција за организовање ОРА „Ибар 80“ предвиђала је да Републичка и Регионална СИЗ шумарства учествује са 40 %, а да остатак обезбеде Републичка конференција ССО Србије из средстава за подстицај развоја нових омладинских радних акција, ШИК „Јасен“ Краљево, Скупштина општине Краљево, самоуправне интересне заједнице за путеве Краљево, водопривреду и ПТТ саобраћаја региона Краљево.

Предложена конструкција финансирања ОРА „Ибар“ уз детаљан програм радова у 1980. години упућени су на разматрање и усвајање овим субјектима, након чега је потписан је Самоуправни споразум о финансирању ОРА „Ибар“.